OBJAŠNJENJA ZA LAKŠE RAZUMEVANJE I KORIŠĆENJE REZULTATA
Ugledni psiholog, istraživač i autor poznatih knjiga Danijel Goleman je definisao emocionalnu inteligenciju kao sposobnost prepoznavanja sopstvenih i tuđih osećanja povezanih sa sposobnošću samomotivisanja i upravljanja sopstvenim emocijama i odnosima sa drugim ljudima. Emocionalna inteligencija je vrsta inteligencije koja uključuje sposobnost obrade unutrašnjih i spoljašnjih emocionalnih informacija i njihovo korišćenje u rasuđivanju i drugim kognitivnim aktivnostima.
Model emocionalne inteligencije, koji se nalazi u osnovi EI instrumenta, sastavljen je od osam glavnih komponenata emocionalne inteligencije koje su ukratko opisane u nastavku.
KOMPONENTA EI – 1
Komponenta EI – 1 se odnosi na “emocionalnu pismenost” koja se još naziva i “usmeravanje i korišćenje sopstvenih emocija“. Kada govorimo o emocionalnoj inteligenciji, ne mislimo samo o kontrolisanju emotivnih reakcija zbog sebe ili drugih, već i o korišćenju emocija kada je to potrebno i prikladno. Emocionalna pismenost se, za razliku od drugih, može steći samo učenjem iz “azbuke” sopstvenih osećanja. Ukoliko se osoba ne oseća dobro sa sopstvenim emocijama, biće joj teško da uspostavi odnos sa drugima i da na odgovarajući način reaguje na njihove izjave i njihovo ponašanje. Drugim rečima, emocionalna pismenost služi i kao unutrašnja osnova za socijalnu inteligenciju koja se posebno razmatra, iako je direktno povezana sa sopstvenim afektivnim procesima.
KOMPONENTA EI – 2
Komponenta EI – 2 se odnosi na “sliku o sebi” koja može da bude pozitivna ili negativna. Možemo da prihvatamo svoje emocije, a da istovremeno gajimo negativnu sliku o sebi, što u smislu emocionalne inteligencije, predstavlja “automobil bez goriva“. Emocionalna inteligencija omogućuje smirenost, ali smirenost ne može da postoji uz mržnju prema sebi, niti može da se održi a da se ne izrazi u procesu komuniciranja sa drugima. Bez pozitivnog mišljenja o sebi, teško je biti otvoren u vezi sa svojim osećanjima, bilo prema sebi ili prema drugima (što je ključ za dobro komuniciranje). Nedostatak pozitivnog mišljenja o sebi sprečava ljude da analiziraju, kontrolišu i uspešno koriste svoja osećanja. Kao što je svojevremeno istakao čuveni psiholog Erih From, stavovi prema sebi i stavovi prema drugima se u dubini sopstvene duše izjednačavaju.
KOMPONENTA EI – 3
Komponenta EI – 3 se odnosi na balans između ekstravertne i introvertne orijentacije. Samoispitivanje predstavlja važan deo emocionalne inteligencije (introverzija). Ne možemo da se ophodimo prema drugima i da odredimo prioritete u našim reakcijama dok ne prepoznamo svoje vrline i mane. Međutim, prevelika “okrenutost sebi“ deluje kao stvaranje barijera i distanci, pa čak može da se protumači i kao sebičnost – kao da želimo da se izdvajamo. To sprečava kreativnu i uspešnu društvenu interakciju. S druge strane, suviše ekstravertna osoba često obeshrabruje i guši druge i zamenjuje emocionalnu inteligenciju sa nepromenljivim, otvorenim i “samopouz-danim“ imidžom (“što na umu, to na drumu”) koji prikriva unutrašnju zbunjenost.
KOMPONENTA EI – 4
Komponenta EI – 4 se odnosi na intelektualnu nezavisnost koja u današnje vreme postaje sve ređa i ređa. Suština intelektualne nezavisnosti se odnosi na sledeće prepoznatljive aspekte:
- odanost nekoj osobi ili ideji uprkos pritisku ljudi iz okruženja,
- odbijanje da napustite prijatelje ili principe kada im se trendovi ili zahtevi suprotstavljaju,
- očuvanje razuma kada ga svi oko vas gube i okrivljuju za to,
- istrajavanje u zastupanju istine.
Sve ovo su osobine vredne divljenja. One vam daju postojanost i moralni oslonac u vremenu kada se oko nas stvari i odnosi narušavaju i pretvaraju u haos.
KOMPONENTA EI – 5
Komponenta EI – 5 se odnosi na našeg dominantnog “unutrašnjeg vodiča” koji se može okarakterisati kao “dete” ili kao “odrasla osoba”. Svi mi smo posledica naših gena, iskustava i obrazovanja, zbir naših prošlih emocionalnih iskustava. Sve to u izvesnoj meri određuje naše emocionalne reakcije u datom momentu. Mnogi iracionalni strahovi ili averzije vuku koren iz “davno zaboravljenih” trauma ili čak snova. Ideja “zrelosti” često pretpostavlja nepromenljivo samopouzdanje zasnovano na zdravom razumu i nezavisnosti od drugih uticaja. Međutim, takva stamenost može da bude skupo plaćena na račun osetljivosti koja je ključna za empatiju. S druge strane, niko ne želi da “veže svoja kola“ za “zvezdu vodilju” koja predstavlja oličenje plačljivog deteta. Ravnoteža je osetljiva i zavisi od emocionalne inteligencije pomoću koje razlučujemo između emocija koje su konstruktivne i onih koje postaju destruktivne i iscrpljujuće.
KOMPONENTA EI – 6
Komponenta EI – 6 se odnosi na emocionalne predispozicije koje nekoga čine “prirodnim vođom“, sledbenikom ili “kompulzivnim vođom“. U odnosu na rezultate testa za komponentu EI – 6, možemo definisati tri generalne grupe osoba:
- Osobe koje su:
- veliki individualisti, što nije pogodna osobina ni za vođu ni za sledbenika,
- sklone da prate svoj pomalo opušteni raspored i ritam,
- sposobne da se dokažu kao vođe ukoliko to požele, ali pod uslovom da pronađu sredinu do koje im je stalo,
- sposobne da deluju opušteno, ljubazno i sigurno kada od toga imaju neke koristi.
Ove osobe mogu da postanu “kompulzivne vođe“ – ljudi koje pokreću prevelike ambicije sa jedne strane i unutrašnja nesigurnost sa druge strane. U istoriji postoji dosta primera takvih ljudi koji su dogurali i do najviših položaja i postali pogubni za svoje organizacije i čitave države (Napoleon, Hitler, Staljin itd.). Ova generalna osobina nije “privilegija“ samo velikih istorijskih ličnosti nego je prisutna i kod običnih ljudi.
- Osobe koje su:
- nadarene emocionalnim predispozicijama za vođu,
- sposobne da razumeju zaposlene i da im se suprotstave kada nisu u pravu,
- sposobne da zaposlenima podele dužnosti,
- samostalne, snažnog osećaja identiteta, svrhe i empatije,
- saosećajne, impulsivne i sposobne da potisnu svoju individualnost kada je to potrebno, odnosno, kada okolnosti to zahtevaju,
- sposobne da organizuju svoje vreme,
- sposobne da pomažu zaposlenima da ostvare svoj potencijal,
- stroge samo kada brane svoje sledbenike i one koji zavise od njih – ne sebe.
Ove osobe spadaju u grupu “prirodnih vođa“. Važno je imati na umu saznanje da su ovo samo emocionalne predispozicije koje su neophodne za dobrog vođu a ne celokupan repertoar osobina koje su potrebne velikim liderima i ostalim rukovodiocima.
- Osobe koje su:
- veoma zaposlene, obuzete onim što rade i posvećene “pravoj stvari”.
- razvile ili prihvatile osobine predanog sledbenika,
- vrlo uspešne kao sledbenici ili funkcioneri,
- savesne, vredne i ozbiljno shvataju svoj posao,
- pune ambicija da se istaknu na poslu, bez da se zaleću suviše visoko.
Osobe sa ovim svojstvima spadaju u kategoriju “prirodnih sledbenika“.
KOMPONENTA EI – 7
Komponenta EI – 7 se odnosi na postignuća na poslu i uživanje u poslu. Postoje različite perspektive gledanja na poslove i rad. Za neke, rad je nužno zlo, za druge rad je razlog postojanja, za treće rad je društvena obaveza, a za nesrećnu nekolicinu, rad je beg od emotivnog tereta života kod kuće ili od sebe samih. Bez obzira da li osoba radi u kući sa porodicom ili kolegama, dobavljačima ili prodavcima, sa vladinim organizacijama, šefovima ili domaćim osobljem, neizostavno će se suočiti sa frustracijama ako emotivno nije sposobna da uživa u poslu. Ova komponenta se odnosi na emocionalnu sposobnost uživanja u poslu a ne na stepen zadovoljstva ili nezadovoljstva trenutnim poslom. Treba napomenuti da je ova dragocena osobina poslednjih decenija u opadanju, što generalno nije dobar trend.
KOMPONENTA EI – 8
Komponenta EI – 8 povezana je sa međuljudskim odnosima u kojima su agresivni i odbrambeni refleksi postali način života između dve ili više osoba. Psiholog Danijel Golman (Daniel Goleman) izvodi termin “poplavljenost” koji koristi da opiše takve međuljudske odnose. Asocijacije na prošle povrede, uvrede i nepoštovanja čine “poplavljenu osobu” slepom za vrline i jake strane drugih ljudi i gluvu za glas razuma. “Poplavljeni odnosi“ koji se nastavljaju, uništavaju zdravlje (i psihičko i fizičko) svih ljudi koji se u takvim situacijama nađu, pogotovo ako su one dugotrajne. Jaka komponenta EI – 8 predstavlja “dobar mehanizam odbrane“ od negativnih emocija.
Primena emocionalne inteligencije u svakodnevnom životu
Koncept emocionalne inteligencije našao je niz različitih primena van psiholoških istraživačkih i terapijskih sfera. Profesionalne, obrazovne i društvene institucije integrisale su različite aspekte emocionalne inteligencije u svoje organizacije kako bi promovisale produktivnije radne odnose, bolje rezultate i veće zadovoljstvo zaposlenih. Na radnom mestu i u drugim organizacionim okruženjima, koncept emocionalne inteligencije je prepoznat kao skup cenjenih osobina zaposlenih. Popularnost koncepta emocionalne inteligencije u poslovanju se lako može objasniti – kada zaposleni, menadžeri i klijenti imaju usklađene lične odnose koji se međusobno prepoznaju i neguju, produktivnost se povećava i profit raste.
Rezultati primene EI instrumenta se mogu uspešno koristiti (naročito u kombinaciji sa rezultatima drugih testova) u poslovima profesionalne orijentacije, u selekciji i raspoređivanju ljudi, u ličnom savetovanju i izboru životnih partnera i saputnika. Samospoznaja, to jest, upoznavanje sopstvenih slabih i jakih strana, predstavlja osnovu za usavršavanje vlastite emocionalne inteligencije, odnosa prema sebi i odnosa prema drugima.
Završne napomene
Razumevanje emocija i razvoj emocionalne inteligencije doprinose boljem usmeravanju ljudskog ponašanja. Emocionalni život zahteva jedinstven skup kompetencija i sigurno, kao i u bilo kom drugom domenu ljudske prirode, njime se može upravljati sa manjom ili većom veštinom. Emocionalna inteligencija omogućuje da razumemo zašto je jedna osoba uspešnija u životu od neke druge osobe koja poseduje jednake kognitivne sposobnosti. Emocionalna sposobnost se može konceptualizovati kao meta-sposobnost koja određuje koliko dobro osoba koristi svoj intelekt za navigaciju kroz različite životne situacije. Emocionalna inteligencija može da bude moćan prediktor uspeha neke osobe u životu, a podučavanje dece na odgovarajući način može da poveća nivo njihove emocionalne inteligencije.
Treba imati u vidu da je emocionalna inteligencija povezana sa socijalnom inteligencijom sa kojom se delimično preklapa. Emocionalno nezrela i neuravnotežena osoba ne može prikladno da uspostavlja i gradi valjane međuljudske odnose zasnovane na međusobnom razumevanju, uvažavanju, poverenju i poštovanju.