Dušan Slavić, Veština trgovanja, 1921, Beograd
Moda je rođena u vremenu prvog uspeha kulture, od tada je vidimo svuda i na svakom mestu: u kući i palati, u dvoru i crkvi, u pozorištu, u parlamentu i vašaru, u kasarni i tamnici i radionici, pri venčanju i sahrani, kod mladih i starih, bogatih i siromašnih.
Kad se ugasi život i poslednjeg stvaralačkog genija, i moda će prestati sa životom; a sve dotle, dok se bude prosveta širila a s njom i ukus usavršavao, moda će svetati i napredovati, jer moda je bila i biće ogledalo našeg umnog razvića.
Svaka stvarčica pri svome postanku smatrana je za luksuznu modu, koja je slična prilepčivoj bolesti.
Moderni pokreti imaju i suviše mnogo zagonetnoga u sebi, jedni se takmiče u sporosti sa srećom dok drugi munjevitom brzinom prelaze svet; jedni se u luksuznom stanju zadrže za dugi niz godina, dok drugi za najkraće vreme postanu neophodna potreba.
Igla kojom šijemo naša moderna odela, prema kulturnoj istoriji, nešto je malo mlađa od vatre pa ipak, njena je forma ostala ista kao i kod prvobitne igle, ona je s vremenom menjala samo materiju. Prva je igla bila od kosti, zatim od rožine, docnije od bronze a mnogo docnije od gvožđa.
Prva čelična igla napravljena je 1530. god. u Nirnbergu u Nemačkoj, 1540. god. u Francuskoj a tek 1555. u Engleskoj.
Stalo je pronađeno 1200. godine pre Hrista, pa još ima predela gde se staklo za luksuznu modu smatra, kao n.p.r. u nekim albanskim krajevima.
Za pisaću hartiju Kinezi su znali na 260 god. pre Hrista, pa ipak njena je potrošnja kod njih tako traljavo napredovala, da ni posle 5’600 god. Nijese popela na 2000 tabaka godišnje. Ovde su se bila isprsila dva jaka razloga, prvo što je koža, na kojoj se pisalo bila jeftinija od hartije i drugo, što je bio mali broj pismenih.
Kada je u XIII veku Hristifor Bacili izumeo viljušku, Sv. Otac Papa bacio je na nju anatemu propraćenu ovim razlozima: “Bog je dao čoveku ruke da njima jede, te svaki dobar hrišćanin zanemarujući ovu istinu ogrešio bi se o Božji zakon.” Pošto je viljuška imala svojih praktičnih osobina, anatema je posle 26. god. dignuta.
u XIV veku u Francuskoj, današnja košulja smatrana je za kraljevski luksuz, dok je danas košulja neophodna potreba i svakog bednika.
U XV veku samo su poneki plemići džepne satove nosili.
Suncobran sve do XVI veka u Kini je nosio samo car i onaj, koji bi po milosti carskoj dobio odobrenje.
Prva javna kafana u Evropi, koja je u Carigradu 1549. godine otvorena, bila je za dugo vremena pristupačna samo aristokraciji, dok danas kafane posećuju i prosjaci.
U drugoj polovini XVI veka, “Kleplovanje čipaka” (izum Barbare Utman) rađeno je samo u plemićkim porodicama; danas svaka siromašna učenica može naučiti da “klepluje”.
Sve do XVII veka muf je bio sastavni deo vojničke uniforme, a kad su žene počele muf nositi, radi “dostojanstva” čovekova, izbačen je muf iz vojske.
U drugoj polovini XVII veka frak je odelo uvedeno kao propisano za posetioce francuskih kraljeva, dok danas u njemu kelneri svoj posao obavljaju.
Kada je Franklin u XVIII veku izmislio gromobran, verski fanatici sa gnušajućim omalovažavanjem primili su tu novost, kojoj je svrha “Prkos Božjim delima”.
Za Partela koji je izmislio ventilator prostiji svet je govorio da je veštac.
Početkom XIX veka, kada je Stefanson izmislio lokomotivu, jedni su ga nazivali usijanom glavom a drugi mađioničarem, a kada je prvi put lokomotiva puštena u saobraćaj, država je morala plaćati ljude koji će pristati da se na toj novoj spravi voze.
Godine 1830. na dvoru kneza Miloša nije se znalo za belu kafu, jer kada bi knežev sekretar Dimitrije Davidović, bečki đak, sipao kafu u mleko svi su se prisutni podsmevali.
Pre 70 godina Beč je uvozio prave ševro kože toliko, da bi se moglo napraviti, kad bi se sve upotrebilo, 4.000 – 5.000 pari obuće, dok danas imamo sreskih varošica koje više troše.
Pre 40 godina smoking odelo izrađeno je po ukusu velikog prijatelja mode pokojnog kralja Engleskog Eduarda VII. Danas je smoking pristupačan svakome.
Pre trideset godina po hercegovačkim varošima niste mogli videti Srpkinju u suknji već u dimijama. Danas je skoro obratan slučaj.
Pre dvadeset godina automobil je smatran za bogataški luksuz, dok ga danas praktični ljudi, i kod nas, upotrebljavaju za prenos robe.
Pre samo pet godina na aeroplan gledali smo kao na bajku iz hiljadu i jedne noći, a danas smo svi uvereni, da je aeroplan dragocen izum koji će vremenom nadmašiti sva dosadašnja saobraćajna sredstva.
***
Najnovija moda, koju su posledice ratne izazvale, jeste, da je svak preko noći postao trgovac, kako ministri sa svojim činovnicima, tako i narodni poslanici, doktori, profesori, sveštenici, žensko i muško, staro i mlado. Razlog za ovaj preokret leži u tome, što je ratom kod većine moralna sposobnost pobeđena.
Za modu je sreća, što svi običaji u toku vremenu popuštaju od svoje jačine, menjaju se, pa najposle i iščeznu, na primer, Srbi u bosni i Hercegovini kad su podpali pod tursko gospodarstvo, nešto milom, nešto silom, primili su mnoge turske običaje, a na prvom mestu nošnju. Tursko gospodarstvo i ako je pre četrdeset godina iščezlo, običaji su se još dosta vidno zadržali. Napred sam naveo, da pre 30 godina u hercegovačkim varošima nismo mogli videti Srpkinju u suknji i u tom vremenu zahtevati od starije Srpkinje da dimije zameni suknjom, značilo bi skoro toliko, koliko i zahtevati da bude nemoralna. Modernista je pokušao da ovaj običaj potisne najpre kod dece, zatim kod devojčica, a posle priličnog napora uspeh je postigao.
Što je danas nepristojno, sutra se može već smatrati kao pristojno, ako se većina s time složi. Samo kada žena prekorači granicu koju je postavila većina, ona je nepristojna. Moralni idealista nije zadovoljan današnjom modom, njemu se bune osećaji što se ženski svet okreće i upravlja prema vetru.
| Zakonodavac savremenog tržišta, univerzalna “Moda” primorava trgovce da izbacuju svaki čas na pijacu toliku masu najraznovrsnije robe, da se u njoj apsolutno ne može naći čak ni iskusni poznavalac robe.Beskrajna nijansa svemogućeg broja, fazona; blistavo, fantastično prelivanje tkiva, perja, zlata, raznobojnog kamenja… Ko se može razabrati u tom haosu kalejdoskopa robe, koji zasenjuje oči, ko ima toliko samopouzdanja, da ne žureći se, izmeri i oceni jednu stvar prema drugoj i da izabere iz toga mora baš ono što mu u tom trenutku treba! |