Aleksandar S. Knežević, Trgovačka veština, 1938, Beograd
Trgovačka utakmica upućena je danas na to da se osvoje potrošači. Ona je pokazala masu različitih načina i formi kojima treba osvojiti svet. U tome progres korača gigantskim koracima, ali za danas je još neizvesno da li u napredak ili u propast. Borba za osvajanjem mušterije prelazi veoma često granice moralnog dopuštenog i zakonom dozvoljenog. Da je to tako, služi kao dokaz i Zakon o suzbijanju nelojalne utakmice.
Tekovina novih vremena u borbi za osvajanjem potrošačkog sveta jeste reklama, a donekle i propaganda. Njeno carstvo je zapravo Novi Svet, a naročito Amerika, gde je ona dobila toliki ekonomsko-privredni značaj, da mu čak i države svojim budžetskim dotacijama služe.
Dobra reklama je pola uspeha. U ovoj rečenici sadržana je jedna ekonomska istina i danas već osveštan trgovački princip.
Reklama danas predstavlja sredstvo pomoću kojeg se potrošačkom svetu nudi i daje gotovo svaki trgovački predmet ili artikal bilo time što se reklamira roba po kvalitetu, izradi, ukusu, ceni itd. Trgovci ne dozvoljavaju ni jednog trenutka da potrošači budu bez obaveštenja u svim potrošačkim branšama.
Današnja reklama, kao što je već istaknuto, ide gigantskim koracima napred. Izgledi su, da za sada neće biti zaustavljanja već samo napredovanja, pa je zbog toga od svakog značaja da i naš trgovački svet dobije osnovne pojmove i jednoj savremenoj formi trgovačkog takmičenja, kako se ne bi nespremni našli jednog dana u vrtlogu koji bi ih, iako snažne, mogao sasvim da proguta.
Propaganda je veoma širok pojam, pa je zbog toga i veoma veoma teško definisati: šta je propaganda. Približno rečeno, pod propagandom trebalo bi razumeti: sva ona sredstva, pregnuća i nastojanja upravljena na to da se, ma u kojoj formi, podigne, održi i unapredi nacionalna privreda, kako u zemlji tako i u inostranstvu. Iz ovako shvaćenog pojma o propagandi proizilazi da je to veoma širok obim ljudskog rada, na gotovo svim poljima ljudske delatnosti, čiji se cilj u krajnjoj tački ogleda: u opštem podizanju, svih grana privrednog života jedne države.
Kada je trgovačka utakmica dobila karakter borbe između države i države, od onog momenta je i država preuzela u svoju nadležnost i dalje vođenje utakmice i privredne borbe. Prestala je da to bude utakmica pojedinih preduzeća, pošto je ishod mogao imati i sudbonosni značaj po ekonomski i privredni značaj same države. Došlo je čak do toga,da su gotovo sve države stvorile i posebna ministarstva za propagandu. Iz njih se diriguje celokupnim aparatoom koji stoji državi na raspoloženju u osvajanju potrošačkog sveta. U takvim ministarstvima sede ljudi koji imaju sa sobom reputacije svetskih privrednika, naučnika i stručnjaka.
Pa kad bi smo se na kraju ovakvih opštih napomena zapitali: kakva sredstva mogu doći u pitanje kod propagande, dobili bismo veoma kratak odgovor. On bi glasio: da u propagandi mogu doći u obzir sva ona sredstva koja su podobna da u ma kom vidu pomognu osnivanje, održavanje i napredovanje domaće privrede i delatnosti. Nekad ta sredstva mogu biti čak i poreska rasterećenja, koja olakšavaju razvijanje privrednog života i osposobljavaju ga za borbu sa inostranstvom.
Kao naj običnija propagandna sredstva su: povremena i prigodna predavanja, propagandni filmovi, besplatna proba, povremeni praktični kursevi, sajmovi, vašari i izložbe.
Dobra reklama je pola uspeha