Beogradske opštinske novine, 1930, Beograd
Jedna od posledica opšteg usporenja obrta gleda u sve većem širenju trgovina na otplatu. Dok su se pre rata u Beogradu mogle da kupe na otplatu samo šivaće mašine, posle rata ovaj sistem trgovanja počeo se sve više da širi u branšama manufakturne trgovine. Zatim se preneo na nameštaj, knjige, gramofon i, najzad, od pre kratkog vremena, i na cipele. Kao što se vidi, krug predmeta koji dolaze u obzir za trgovinu na otplatu se sve više širi. Pored ostaloga ovome doprinosi i današnja kriza, jer se u razvijanju ove vrste poslovanja vidi jedna od mogućnosti uvećanja prometa. Tehnika trgovačkog poslovanja u nas je tek u izgrađivanju; ne postoje još utvrđeni principi po kojima se ovaj posao vrši; trgovačke kuće, koje pristupaju ovome načinu poslovanja, postupaju različito kako u pogledu obaveza tako i uslovima i načina plaćanja.
Trgovanje na otplatu vrši se u Beogradu na dva načina: neposredno u radnji ili preko agenata. Poslednji mačin je sve više u primeni. Trgovačke radnje koje posluju ovako imaju obično po više agenata, koji idu po kućama, javnim lokalima i kancelarijama pa vrbuju mušterije. Vrbovanjem mušterija preko agenata naročito se služe radnje koje se tek uvode ili su vrlo malo uvedene. U ovome poslovanju preko agenata ima mnogo nesolidnosti. Često se na potrošača vrši pravi nasrtaj.
Interesantno je takođe utvrditi i činjenicu koje beogradske radnje pristupaju uvođenju novog načina poslovanja. U tom pogledu sve radnje možemo da podelimo u dve grupe. U prvu grupu dolaze one koje ovaj posao organizuju na solidnoj osnovi, sa faktičkim ciljem da svoj promet uvećaju, a potrošaču olakšaju plaćanje i ista ravnomerno rasporede u jednom dužem roku. U drugu grupu dolaze sve one koje, uvođenjem ovog načina rada, nastoje da potrošača nastoje da maksimalno iskoriste kao što je slučaj i kod nelojalne konkurencije. Radnja druge grupe je mnogo više, nego prve. Većina njih je u drugoj grupi bezimenih. Stare beogradske trgovačke radnje još se ne odlučuju na ovaj način rada. Razlog ovome treba tražiti u nepoznavanju principa i tehnike ovog novog načina rada. Videći pri tom kako nove trgovačke radnje sve više usvajaju ovaj novi sistem rada, beogradski trgovci ustaju odlučno protivu, smatrajući ga jednim od načina prljave i nelojalne konkurencije.
Često se na potrošača vrši pravi nasrtaj.