H. Liring, Pravi prodavac, 1927, Beograd
Prodavac mora uvek da ume prilagoditi se svakoj mušteriji i svoj način izražavanja podesiti prema stepenu obrazovanja same mušterije. Razume se da bi bila velika greška ako bi prodavac oslovljavao finije i bolje mušterije na nekom dijalektu.
U slučaju da mušterije žele da se sa njima razgovara , prodavac mora da ume otpočeti i voditi razgovor koji odgovara mušteriji. Ali se ipak treba, naročito kod nepoznatih mušterija, držati rezervisano i ne biti odveć govorljiv.
Prodavac treba mušterije svoje firme stalno prvi da pozdravlja na ulici, čak i onda kada je reč o mušteriji koja je tek pre kraćeg vremena prvi put kod njega pazarila. Time se mušterija oseća počastvovana i jednovremeno obavezana, da kad joj ustreba koja stvar ponovo dođe u istu radnju. Uopšte učtivost, ljubaznost i sitne uslužnosti imaju veliki uticaj na mušterije i posao.
Prema tome da li su mušterije bolje i starije ili nisu, njih uslužuje glavni prodavac, eventualno i sam šef, ili pak koji mlađi prodavac. Mladi prodavac kad god mu to dozvole prilike, treba da pazi i motri kako i na koji način njegov šef ili glavni i stariji prodavci uslužuju mušterije i postupaju sa njima. Kad mušteriju uslužuje njegov kolega, on ne sme da upada u razgovor. On treba da bude pri ruci starijim prodavcima pri donošenju robe iz lagera, kako bi stariji prodavac mogao ostati kod mušterije da poznanici i prijatelji, koji eventualno prate mušteriju, ne bi u njegovoj odsutnosti na nju nepovoljno uticali, što prodavcu otežava usluživanje.
Kad u radnju dođe nova mušterija, prodavac ne sme smesta da trči od prve mušterije da bi dočekao novu. U tom slučaju prvoj mušteriji se kaže: “Molim Vas, iyvinite za jedan trenutak, hteo bih da ponudim stolicu novoj mušteriji”. Valjan prodavac, naravno, neće se zadovoljiti time već će istovremeno nastojati da sazna želje nove mušterije; on će, naprimer, reći: “Čime mogu uslužit?” ili “Šta gospodin odnosno dama želi?” i jednovremeno izložiti nekoliko artikala za izbor, pa će tada ponovo svoju pažnju pokloniti prvoj mušteriji.
Ponuditi stolicu vrlo je važno, jer naročito na dame nepovoljno utiče ako dugo moraju da stoje. Prodavac treba da se trudi da učini mušterijama bavljenje u radnji što ugodnijim, ali nikako ne treba da mušteriju naročito primorava ako na njegovu ponudu nije zauzela mesto, jer to može, verovatno, da izazove kod nje nezadovoljstvo.
U slučaju da mušterije žele da se sa njima razgovara , prodavac mora da ume otpočeti i voditi razgovor koji odgovara mušteriji. Ali se ipak treba, naročito kod nepoznatih mušterija, držati rezervisano i ne biti odveć govorljiv.