Dragiša Lapčević, Naša stara trgovina, 1926, Beograd
Interesantna je trgovina bila u staro doba; doktor Braun piše da je 1669. godine u srpskim krajevima dućandžija sedeo skrštenih nogu i prodavao svoju robu kupcima, koji se komotno nahode na ulici; upravo onako kako se i sad prodaje u prištini i u drugim mestima južne Srbije. Da se još veća olakšica učini kupcima, jedan čovek je jahao po ulicama i vikao gde se što može naći i po koju cenu, to je bio telal i sad telala ima po gradovima u južnoj Srbiji, koji, doduše, sad peške nosaju izvesne stvari i vikom ih izlažu prodaji.
U Svakom gradu je bio bezistan, zgrada zidana na svodove i na kubeta, ispresecana čitavim ulicama dućančića. Bezistani i hanovi su zidani iz potrebe sigurnosti, jer se dvojim vratima i tvrdoćom zgrade čuvala imovina celih esnafa.
Tada je morava bila plovna, izgleda do samoga Niša, ako ne i dalje, te je njome roba dovožena iz Austrije, Ugarske i Srbije.
Dubrovačkih trgovaca je još bilo bilo u mnogim mestima: doktor Braun je u Prokuplju predanio u kući jednog dubrovačkog trgovca, a tu je s njim latinski govorio katolički pop; dokaz da je na toj ondašnjoj trgovačkoj tački bila poveća dubrovačka kolonija. Interesantna je stvar da je tu bio i jedan lekar; u ostalom u Starim srpskim zapisima i natpisima ima otuda i jedan natpis sa grobnog spomenika lekarovog!
Doktor Braun je video mnoge tadašnje panađure. Drže se, veli, obično na kakvom prostranom mestu koje je ograđeno i podeljeno na ulice prolaske prema različitoj robi koja se prodaje na panađuru. Video je velike panađure u Leskovcu i u drugim mestima.
Stojan Novaković primećuje da ima još neštampan opis panađura u Prištini iz 1812. godine, koji se tamo držao meseca septembra. Opis je taj od francuskog konsula Vasa, koji je to vreme bio poslan u Prištinu da ustanovi konzulat, i o panađuru je poslao izveštaj svojoj vladi u Pariz. On kaže da se tada u Prištini skupljalo trgovaca iz Arbanaske, iz nekog dela Bosne, iz Soluna, iz Drenopolja, iz Niša i iz drugih bližih mesta, i da ih je bivalo na 1.200 do 1.500. Za panađur su građeni od granja dućani u redovima, pokriveni ćilimima, platnom i drugim jačim tkaninama. Taj je panađur bio življi od same varoši i građen je u tri duže ulice, ispresecane sa više kraćih.
Hadži Kalfa pominje, velike panađure u Naselici, Srbici, Leskovcu, Bovanu itd.
Pa i docnije, oko 1816. godine, takođe su Francuzi zabeležili da se trg crnogorski drži svake subote na Crnojevića Reci; da se od davnašnjih vremena, duž granične linije Bosne, drže nedeljni pazari.
| Interesantni su, međutim, trgovinski odnosi koji su nastali za Karađorđeve Krajine, kako su zabeleženi u Protokolima magistrata šabačkog. Na primer, prvo pada u oči, da je trgovina bila slobodnaIzdata zapovest po naredbi visokoslavnog praviteljstvujuščeg narodnog sovjeta serbskoga da se : svom narodu na znanje dade, da je od danas slobodno svakome čoveku, koji volju bude imao goveđije, ovčije, kozije, meso seći, ili kasapiti na svakome mestu, da mu niko na put stati neće u varoši ili ti na selu. Ravnim načinom da je slobodno vino i rakiju krčmiti u čaršiji.Interesantna je stvar, da su po toj slobodi , i mnogo docnije za kneza Miloševo doba, te radnje praktikovali; u Užicu su seljaci slobodno pečenje prodavali sve do 1879. godine.U to doba je funkcionisao i trgovački sud, biran od prilike, kao porota po Dušanovu Zakoniku, koji je presuđivao sporove, pa te presude utvrđivao i sam Magistrat. |
| ILINSKI VAŠAR U VALJEVU Poslednji vašari u Valjevu ukidaju se u oblasnim mestima.Ti su vašari bili vrlo značajna tržišta, kao tragovi znamenitih trgova iz feudalnog doba. Za još nerazvijene trgovine i industrije zasnovane na novom principu proizvodnje, vašari su zadržavali staru ulogu i, donekle, dovodili u kontakt široke slojeve prodavacai kupaca; u koliko se pak razvijao nov način proizvodnje, ukoliko se zanat transformisao iz porudžbinskog preduzeća u preduzeće koje radi za pijacu, u koliko je trgovina postojala redovnija i regularnija pojava, prodirala u sve varoši i stavljala pod svoj uticaj sva sela, u koliko je industrija, pomognuta saobraćajem, finansijskim kapitalom i novčanom privredom sve više rasla, i ukoliko je prodaja i kupovina postala svakodnevna redovna pojava, to su i vašari sve primetnije gubili od svoga nekadašnjeg privrednog zbačajaČak su izgubili i značaj velikih sabora, kakav su negda imali. Za valjevske vašare se nekad znalo i sa strane, što su oni, u neku ruku, bili veliki, ogromni sabori, na kojima su se znanci i prijatelji sastajali, na kojima su kola igrana, na kojima su se pevači iz raznih sela i krajeva u pesmi natecali, na kojima su se, najzad i neka vrsta tradicionalne Olimpijade izvodile: skakalo se skoka iz ćusteka, teglilo se klipka, bacalo se kamena s ramena, rvalo se…S promenama koje su se odigrale u privredi, nastale su promene i u duhovnom životu narodnom…Više valjevski vašari nisu posećeni, kao što su negda posećivani, pa ni raznovrsnost domaćih produkata nije bila toliko obilna. |