Jovo Đ. Kovačevič, Reklama, 1906, Beograd
Za reklamu se zna iz najstarijeg doba kulturnog čovečanstva. Njome su se služili znameniti pisci: Jevrejski, Egipatski, Haldejski, Grčki i Rimski. Reklamu su upražnjavali, na svoj način, svi narodi koje je istorija zabeležila, što se vidi iz iskopina i spomenika.
Da je reklama bila poznata kod najstarijih naroda, svedoči nam odelo, ukrasi i drugi predmeti, koje je proučila arheologija. Još iz stare istorije vidimo, da su mnogi vladari, upotrebljavali titule kao: “Car careva”, “sin”, nekog božanstva itd.
Još je rimski Julije Cezar kazivao: “Bolje je biti u selu prvi, nego u varoši drugi.”
U drugoj polovini XVII veka ulazi reklama i u štampu, Prvi narod koji je ocenio značaj reklame, bili su Francuzi. Od Francuza reklamu primiše Nemci, samo se kod njih reklama razvijala metodično, slagajući se s karakternom devizom Nemaca:
Immer langsam voran (Uvek polagano napred).
Kod Francuza je reklama naglo napredovala: ni užasi Francuske revolucije nisu joj sprecčavali razvitak. Oni su ocenili u reklami originalnost. Francuzi vele za reklamu: Savoir faire što znači da treba upotrebiti reklamu. Među najpoznatije zapadne reklamiste spadaju Džon Lok i znameniti kardinal Mazarini koji je o reklami rekao: ”BOLJA JE NAJNEPOVOLJNIJA KRITIKA NEGO LI ĆUTANJE”.
Temalj ruskoj reklami udarili su: Tređakovski, Sumarokov, grof Hvostov i Bulgarin. Ali u glavnome Rusi se nisu umeli koristiti reklamom, smatrajući je kao podvalu koja ne koristi nikome; većinom su u Rusij pisali reklame stranci, Jevreji, Fini i drugi.
Prva knjiga o reklami i njenom značaju, štampana je u Srba 1906. godine.