Pismo ministra narodne privrede šefovima odeljenja, 1907, Beograd
Pre no što se pristupi ma kakvom radu, ma po kojoj grani privrednoj, nužno je da se konstatuje stanje njeno po svima pravcima. Iz podataka koje tom prilikom nađemo moći čemo lako i brzo naći načina da se potrebne popravke unesu, da sw nove grane otvore, da se stvore povoljniji uslovi jačanju i razviću svih privrednih ustanova, koje su pod nadzorom našega Ministarstva. Radi potrebnih reformi u centralnoj upravi, u administriranju privrednom zemaljskom, potrebno je isto konstatovanje po svima odeljenjima Ministarstva izvršiti i po svim ustanovama, koje direktne i indirektne veze sa njim imaju. Ove su mere potrebne iz dva razloga: što se oseća zastoj u privrednom razviću zemlje i što nam predstoji nov način življenja usled novih pogodaba, koje se nameću trgovinskim ugovorima. Usled novih struja, koje osvajaju u Evropi, usled zaštite agrarnih interesa centralne Evrope, i u nas se mora povesti glavna reč o tome: kakva nam mora biti privreda, što pored današnjeg proizvođenja još valja stvoriti u zemlji i kojim pravcem valja uputiti rad našeg zemljoradničkog i trgovačkog sveta, da Srbija spremi sve što je potrebno, da u manjoj zavisnosti ekonomskoj bude od susednih zemalja.
U ovoj nameri, po dolasku na ovaj položaj, obraćam se vama šefovima svih odseka, da mi podnesete izveštaje svojih odeljenja, da ti izveštaji budu argumentisani tabelarnim statističkim podacima kretanja svih grana u nizu vremena, kako bi se iz toga lako moglo pristupiti izradi generalnog plana, po kome, valja od sada raditi u nas na privredi. Iz toga generalnog plana lasno će vam biti da pristupite metodi za ostvarenje ove ili one ideje, preko današnjih privrednih ustanova, kao i to da se i nove otvaraju, koje se kao potrebne pokazu.
O glavnim momentima, koje svaki šef mora imati u vidu, pri građenju ovoga izveštaja, neka mi je dopušteno da iznesem neke opšte poglede, koje smatram kao potrebne istaći, jer nalazim, ako oni budu dobro uočeni, moći ćemo rezultatom ove ankete utvrditi pravce, po kojima se ima raditi za racionalno razvijanje. Ako se strogo njima budete rukovodili, uveren sam, da će ceo izveštaj predstavljati potrebnu osnovicu, nužnu za svakoga, koji na ovo mesto dođe, u resoru, najvažnijem u modernom upravljanju državom. Podaci vašeg izveštaja potrebni će biti za rešenje mnogih pitanja van resora ovoga Ministarstva, kojasu u tesnoj vezi sa blagostanjem i jačanjem našega naroda, i uveren sam, da se je u nas moglo mnogo postići da je ovaj posao ranije svršen bio.
***
Proizvodnja i trgovina u Srbiji: Do sada smo poglavito proizvodili: sve vrste cerealija, voća i gajili stoku. Ova je proizvodnja bila udešavana za najbliža tržišta Austro-Ugarske. Voće se izvozilo više sirovo nego konzervirano, žito u zrnu, a stoka živa. Sve je spremano u najgrubljem vidu za trgovinu i tako to, da nit je moglo izdržati duge transporte, nit je kvalitetom svojim moglo izaći van austro-ugarskih pijaca. Naša stočna trgovinadovodila nas je po sve u zavisnosti od susedne monarhije iz dva uzroka: što je zbog kvaliteta njenog za nju potrošač bila Austro-Ugarska, koja je svojom boljom stokom išla van svoje granice, a drugi je uzrok naše zavisnosti što je 50% našeg izvoza ležalo u stoci. Ovaj poslednji uzrok zavisnosti ležao je u tome, što je dolaskom zabrane uvoza iz dva razloga: usled bolesti ili političkih računa, izazivao uvek velike pometnje u našoj trgovini i dovodio celu politiku u potčinjenost je se je svako otvaranje granice plaćalo naročitim koncesijama na štetu našeg pravilnog i prirodnog razvijanja. Iz tih razloga naš izvoz se je tako nepravilno poslednjih 20 godina u dva ugovorna perioda sa susednom monarhijom razvijao, da se naša trgovina može nazvati posve neracionalnom.
Ne nameravam izlagati ovde šta je sve smetalo te se nismo razvili, jer je to posve izlišan posao, već želim da se konstatuje prvo šta je sve postignuto u pojedinim granama privrednim: zemljoradnji, stočarstvu, šumarstvu, rudarstvu, industriji i trgovini; a vodeći računa o onom, što smo izneli u prvom delu, da valja iskoristiti podneblje naše zemlje, racionalan rad naših državljanja, stvoriti potrebna prenosna sredstva u zemlji i dobiti veze sa svima susednim zemljama, lako će nam biti da uočimo po svim granama šta sve valja uraditi, da radeći po tome utvrđenom programu koraknemo u napred nezavisno, ukoliko je to mogućno od novih pogodaba, koje se nameću novim trgovinskim ugovorima Srbije sa ostalim državama. Da se ekonomska nezavisnost izvojuje, valja imati u vidu da ona u prvom redu zavisi od kvaliteta robe, koja se izvozi, pa zatim od njene količine; da agrarni produkti budu boljih osobina, pa i cena, sa pravom zemljoradnjom valja dovesti u vezu razvitak razvitak izvesne industrije, koja je u posrednoj i neposrednoj vezi sa agrikulturom: zemljoradnjom i stočarstvom. Valja industrijiji osigurati kapital potreban, naročito rudarskoj, i stvoriti nove artikle za trgovanje, kojih do sad nije bilo, a kojih može biti s pogledom na bogatstvo naše zemlje. Iz pregleda stanja naše privrede po svim granama uočice se odnosučešća naših građana u izvozu zemaljskom i pokazati, šta je sve potrebno, da je što manje posrednika u trgovanju između Srbije i direktnih potrošača naših produkata. To će nam izneti način, na koji se ima obezbediti potreban obrtni kapital za trgovanje, proizvodnju dobara i njihovu preradu. Izneti valja jasno ulogu do sada naših novčanih zavoda u trgovini, industriji i zemljoradnji i to, kakvi moraju u budućnosti biti. Važno je izložiti stanje naših tržišta i sve potrebne ustanove, da izvozne tačke naše zemlje budu snabdevene svim sredstvima moderne tehnike, da se brzina nužna postigne za lakši izvoz i da se sačuva dobar glas robi našeg porekla za svetske pijace. Valja dobro znati, da položaj i broj tržišta utiče jako na nezavisnost ekonomsku.
Ne zaboravite da je program, po kom će se od sada raditi u privredi, neophodno potreban pored već pomenutih razloga i po tome , što je odnos između našeg državnog budžeta i veličine izvoza na štetu našeg blagostanja. Država se mora razvijati, njene potrebe rastu, njen se budžet penje; al to penjanje može se samo tako snositi ako se i blagostanje naroda razvija, koje se najlakše ceni po cifri izvoza i uvoza. Ako ostane i dalje da je državni budžet veći od našeg izvoza, skoro će nastati nemogućnost izdržati tu anomaliju i mi ćemo biti u nemogućnosti da kao država podmirujemo potrebe naše otadžbine. Svi su izvori budžeta gotovo fiskalne prirode: porezi, monopol, trošarina, takse i dr. Mi smo daleko od toga da kod nas može biti govora o nekoj preopterećenosti, ali to stoji, da u nas nema racionalnog rada nigde, a od neracionalnog gazdovanja su veće štete nego od prave siromaštine. Valja znati, da su najzdraviji prihodi državni oni koji dolaze od jačanja privrede, od jačanja blagostanja poreskih obveznika u jednoj zemlji, jer kad je u narodu blagostanje, isto se i u državi opaža. Na privredi je da današnje grane u proizvodnji transformiše kvalitativno i kvantitativno, da nove grane i izvore otvori, da raznovrsnošćuartikala i njihovim osobinama bude u stanju boriti se i protivu prirodnih i protivu društvenih nezgoda. Kad zemlja ima više rubrika izvoznih, nikad ne može godinama omanuti usled toga se deficit izbegava; kad tih rubrika ima dosta i kvalitet izvoza dobar, onda nikada neće biti samo na jednu pijacu upućen naš izvoz, a kad to nije slučaj onda je ekonomska nezavisnost već izvojevana.
Prvo valja stvoriti produkte, to je zadatak privrede i industrije; zatim osigurati promet, a to je dužnost trgovine, i ona postiže saobraćajnim sredstvima i ustanovama raznim, koje treba stvoriti u zemlji, a kad je sve to postignuto, onda je lako naći prema današnjim ugovorima trgovinskim, a i u budoćnosti će nam kretanje biti lakše, jer ćemo u stanju biti živeti i pod težim pogodbama našem prometu, koji se od drugih država bude Srbiji nametao.
***
U opštim napomenama za nacrt programa moramo napomenuti stanje naše domaće i zanatlijske industrije, koja je u opadanju usled stranog uvoza i nove faze, u kojoj se u nas počinje industrijska evropska javljati. Svi se stari oblici ne mogu ne mogu sačuvati, ali im zakonodavnovstvom valja olakšati prelazni period i osigurati, u koliko je moguće, egzistenciju. Za nov industrijski život, za nov kontigenat varoškog stanovništva, koji će se odavati trgovini, industriji i zanatima, valja stvoriti i ustanove, koje će intelektualni nivo tog elementa dići i zakonodavstvom regulisati odnose izmedju radnika i sopstvenika. Tehničko obrazovanje za trgovinu i industrijuvalja putem škola i radionica osigurati i stvoriti uslov da se u nas moderno trgovanje i industrija stvori.
Za rešenje ovih mnogobrojnih pitanja nije dovoljno da je sve inicijativa u rukama državnim i ako najveći deo za dugo mora biti u rukama centralne vlasti. Samoupravna tela, kooperativne ustanove, privatna gazdinstva, centralna uprava, kao nadzorna vlast i izvor najveće inicijative – sve skupa mora uticati da osvedočene i overene istine iskustvom i naukom budu u nas odomaćene. Iz obične nastave za pismenost valja lagano preći na tehničku nastavu privredno-agrikulturnu, industrijsku i trgovačku. Pored ustanova privrednih, kojima rukuju samoupravna tela, treba podići niz opitnih stanica, u kojima će iskusni nastavnici prenositi znanje u narod, vaspitavati mladež i davati joj potrebne savete u racionalnoj ekonomiji. U odeljcima vašeg izveštaja obratićete pažnju na potrebe u zakonodavstvu i drugim nužnim sredstvima, da se ovo ostvari i izneti potreban niz godina da se ceo ciklus ovih škola u nas odomaći.
Valja obratiti pažnjuna oruđa i alate, kapital i sve elemente, koji se danas unose u privredu i kojim se kakvi rezultati postižu. Za rešenje pitanja o racionalnoj obradi zemlje i negovanje stoke valja imati na umu podelu zemlje na naše poreske obveznike, na veličine naših kompleksa , kao i sve što je potrebno i što je moguće od onoga, što nauka preporučuje da se upotrebljava u obradi, da se kod nas odomaći. Valja izneti odnos radnih dana prema odmoru i na raznovrsnost zanimanja da bi izdašnost od rada bila veća.
Za sva ova pitanja možete naći rešenja već u zemljama kulturnim; tu neće biti za vas nikakvih novih problema već primena onoga što se da primeniti na naše prilike. Posle ovakvog konstatovanja današnjeg stanja lako je izneti, koje su popravke nužne i koja sredstva potrebna.
Iz izveštaja, kojima ministarstvo raspolaže iz ovog novog trgovanja, valja jasno istaći rentabilnost našeg trgovanja sa stokom, stočnim proizvodima, voćem i cerealijamana novim i starim tržištima, istaći artikle sa kojima se može raditi, još kojih bi u nas moglo biti , trgovanje sa novim sirovinama i novim poluprerađevinama naše otadžbine. Valja izneti koje su još veze potrebne, šta je od zakonodavstva nužno imati, šta od olakšica oko ekspedovanja robe, kako se roba valja spremiti prema ukusu potrošačkih pijaca, pa da cene budu bolje i da našoj robi bude osigurano ime jer je do sad srpska roba pod tuđim imenom izlazila u promet.
Izvori za potpomaganje privrede, trgovine i industrije od strane države bile su većinom budžetske pozicije i to u prvom redu trošene na administrativni deo ustanova privrednih, a u drugom redu unošeni kao kapital za postignuće kakvih ciljeva. Prihodi Klasne Lutrije bili su jedini izvor, koji je služio za ojačanje privatne inicijative u narodu od strane države…
Uveren sam, da ćemo iscrpnim konstatovanjem današnjeg stanja u našoj privredi u veliko olakšati problem koji je pred nama: kako valja raditi na opštoj privredi i spremiti sve što je nužno da Srbija bude ekonomski nezavisna.
1.jula 1906. god. Ministar narodne privrede
u Beogradu K. Stojanović s. r.