Firme kada startuju obično počinju sa nekoliko proizvoda , nekoliko usluga , sa malim brojem dobavljača i malim brojem klijenata i malim brojem zaposlenih. Kako vreme odmiče, kako biznis raste, kako se razvija sama kompanija imamo naravno više proizvoda i usluga , više dobavljača , više zaposlenih , više klijenata , i sve to utiče da se kompleksnost našeg posla , našeg razmišljanja neverovatno brzo posložnjavamo.
U jednom trenutku naš prihod i naš profit raste saglasno kompleksnosti firme, kompleksnosti biznisa. Znači više zarađujemo ako umesto tri proizvoda pravimo trinaest proizvoda , ili umesto dve usluge radimo petnaest usluga , ukoliko umesto jednog dobavljača imamo više kvalitetnih dobavljača koje možemo da biramo. Ali u jednom trenutku dolazi do zasićenja. Znači kompleksnost posla postaje višestruko veća nego potencijalni prihodi koji su zasnovani na toj raznovrsnosti.
Kada se premaši ta takozvana kritična tačka firma počinje polako da ulazi u kolaps. i ljudi u početku uopšte ne znaju šta se dešava. Svakodnevno je nedovoljno vremena da uradimo zamišljene poslove , ljudi produžavaju svoje radno vreme , odnose poslove kući i rade subotom, rade nedeljom , rade noću i tako dalje. i uopšte ne shvataju u čemu je reč, da svakog pojedinačno praktično zatrpava složenost informacija, složenost radnji, neophodni broj kontakata, neophodni zadaci koji se moraju završiti, kad jednostavno naša svest više to ne može da apsorbuje.
Kompleksnost je nevidljivi ubica kompanija iz prostog razloga što su naši individualni i kolektivni kapaciteti ograničeni. I u modernom svetu prepunom informacija često su veoma ograničeni.